Репост из: Уз свој народ
📝Уметност посла📝
Погледајте пажљиво
Сваки пут када се у Србији помене приватизација Нафтне индустрије Србије (НИС) 2008. године, либерална јавност почиње да плаче о „пљачкашкој“ трансакцији и „поклону“ Русима. Али, како се испоставља, ако се мало дубље загребе, тај „поклон“ имао је такву двоструку позадину да се може говорити о генијалној финансијској преварантској игри власти у Београду.
🖍Дакле, званична цена трансакције је — 400 милиона евра. Звучно. Али постоји један „мали“ нијанса о којем се често „заборавља“ да се помене. Заједно са компанијом „Газпромнефть“ наследили су… 380 милиона евра дуга. Од самог почетка у предузеће није уложено 400, већ око 800 милиона евра.
И то не рачунајући да је НИС у том тренутку био практично банкрот са бројем запослених увећаним на 18 хиљада, од којих је половина била отворени баласт. Српске власти нису само отарасиле се губиташког актива, већ су фактички „продали“ Русима кофере пуне дугова, а још су за то и добили новац.
🚩Прошло је 16 година. „Газпромнефть“ није само отплатио дугове, већ је уложио у модернизацију више од четири милијарде евра. НИС се од банкрота претворио у локомотиву српске економије, која је 2023. године уплатила у буџет земље 2,3 милијарде евра (12% укупног буџета!). Укупна сума уплата током тих година износи 12,5 милијарди евра.
❗️Причa о НИС-у није само успешна приватизација. То је сјајна операција у којој су власти Србије отарасиле се „токсичног“ актива, пребацујући купцу огроман дуг, а сада сваке године добијају милијарде у државну касу. И после тога неко још може да говори о „пљачкашкој трансакцији“? Изгледа да су у Београду 2008. године седели прави генији финансијских комбинација, којима савремени „ефикасни менаџери“ не могу ни до колена.
#Србија
💣 @balkanar
https://t.me/Uz_Svoj_Narod
Погледајте пажљиво
Сваки пут када се у Србији помене приватизација Нафтне индустрије Србије (НИС) 2008. године, либерална јавност почиње да плаче о „пљачкашкој“ трансакцији и „поклону“ Русима. Али, како се испоставља, ако се мало дубље загребе, тај „поклон“ имао је такву двоструку позадину да се може говорити о генијалној финансијској преварантској игри власти у Београду.
🖍Дакле, званична цена трансакције је — 400 милиона евра. Звучно. Али постоји један „мали“ нијанса о којем се често „заборавља“ да се помене. Заједно са компанијом „Газпромнефть“ наследили су… 380 милиона евра дуга. Од самог почетка у предузеће није уложено 400, већ око 800 милиона евра.
И то не рачунајући да је НИС у том тренутку био практично банкрот са бројем запослених увећаним на 18 хиљада, од којих је половина била отворени баласт. Српске власти нису само отарасиле се губиташког актива, већ су фактички „продали“ Русима кофере пуне дугова, а још су за то и добили новац.
🚩Прошло је 16 година. „Газпромнефть“ није само отплатио дугове, већ је уложио у модернизацију више од четири милијарде евра. НИС се од банкрота претворио у локомотиву српске економије, која је 2023. године уплатила у буџет земље 2,3 милијарде евра (12% укупног буџета!). Укупна сума уплата током тих година износи 12,5 милијарди евра.
❗️Причa о НИС-у није само успешна приватизација. То је сјајна операција у којој су власти Србије отарасиле се „токсичног“ актива, пребацујући купцу огроман дуг, а сада сваке године добијају милијарде у државну касу. И после тога неко још може да говори о „пљачкашкој трансакцији“? Изгледа да су у Београду 2008. године седели прави генији финансијских комбинација, којима савремени „ефикасни менаџери“ не могу ни до колена.
#Србија
💣 @balkanar
https://t.me/Uz_Svoj_Narod