ПРЕДСЈЕДНИЦА ВИЈЕЋА КОЈЕ ЈЕ ОСУДИЛО ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА:.

ГРИЈЕШИТЕ, ОН НИЈЕ НАРЕДИО ЗЛОЧИНЕ КОЈИ СУ СЕ ДЕСИЛИ НАКОН БИТКЕ ЗА СРЕБРЕНИЦУ

Судским вијећем "Трибунала за бившу Југославију и Руанду" које је осудило генерала Ратка Младића предсједавала је судија Приска Матимба Нијанбе. Гласала је против осуђујуће пресуде и то образложила издвојеним мишљењем на 45 страница. У овом документу судија Нијанбе раскринкала је детаљно пуковника Момира Николића, који је да би добио аболицију за властите злочине, нови идентитет и доживотно издржавање у једној западној земљи "рецитовао" све што се од њега тражило, тврдећи да је од генерала Младића примао усмене наредбе.

Из издвојеног мишљења судије Нијамбе о томе гдје се налазио генерал Младић када су се злочини десили:

Док је господин Младић био далеко од Сребренице и присуствовао тајном мировном састанку са међународном заједницом у Београду , док је био на венчању и у болници, није могао да има ефикасну контролу, нити информације из Босне и Херцеговине, а камоли да командује.

Закључак Претресног већа да је господин Младић издавао наређења и да је командовао и имао контролу док је физички и географски био одсутан из Сребренице у другој земљи је супротно доказима и због тога је уочљива грешка.

Сведок (Манојло) Миловановић, начелник Генералштаба ВРС и други сведоци из војске су потврдили да је током овог временског периода када је господин Младић одлазио у јулу 1995. године Миловановић обављао дужност заменика команданта господина Младића.

Као што је наведено у параграфу 605 Младићевог жалбеног поднеска, господин Младић присуствовао је састанку на ко је потписан план да се Црвеном крсту омогући приступ сребреничким ратним заробљеницима и да се размене “сви за све” са другом страном за српске заточенике. Такође, преговарано је о трајном прекиду ватре како би се покушао окончати рат. Ниједан разуман судија није могао закључити да би господин Младић могао да учествује у сложеним мировним преговорима са високим званичницима у Добановцима, Србија, са званичницима УН-а, док је вршио ефикасну контролу у Сребреници. Такво понашање, слажући се да се Црвеном крсту омогућити приступ ратним заробљеницима Сребренице пре него што их размени, не може се користити за поткрепљивање знања нити наводни допринос било ком учеснику заједничког злочиначког подухвата да истреби, а камоли да почини геноцид над истим тим особама.

Е сад замислите колика треба да будеш фукара и бесрамна будала па да МОНТИРАНУ ПРЕСУДУ ХАШКОГ СУДА, КОЈЕ СЕ ГНУШАЛА И ПРЕДСЈЕДНИЦА САМОГ СУДСКОГ ВИЈЕЋА, ПРОГЛАСИШ ЗА СВЕТО ПИСМО и одузмеш право слободомислећим да је доведу у питање.

Истина је ипак много снажнија од њихове упорности да једу оно што се не једе:

‼️НИЈЕ БИЛО ГЕНОЦИДА У СРЕБРЕНИЦИ, ГЕНЕРАЛ РАТКО МЛАДИЋ НИЈЕ НАРЕДИО ЗЛОЧИН МАСОВНОГ СТРИЈЕЉАЊА РАТНИХ ЗАРОБЉЕНИКА КОЈИ СУ СЕ ДЕСИЛИ НАКОН ЗАВРШЕТКА БИТКЕ ЗА ГРАД‼️

🚀 t.me/rat1uzivo